U 2024. godini, tim istraživača sa Univerziteta Sigmund Frojd u Beču objavio je važne nalaze vezane za efikasnost digitalne psihoterapije u lečenju poremećaja raspoloženja i anksioznosti. Ovo istraživanje predstavlja jedan od najopsežnijih pregleda uspešnosti terapije vođene uz pomoć veštačke inteligencije (AI) i ljudskih terapeuta, ukazujući na potencijal digitalnih rešenja u modernoj psihoterapiji.
Ključni rezultati istraživanja
Istraživanje, kojim je rukovodila dr. Lisa Grünwald, obuhvatilo je više od 800 učesnika sa dijagnozama depresije i anksioznih poremećaja. Učesnici su nasumično podeljeni u tri grupe: oni koji su koristili isključivo digitalnu terapijsku platformu, oni koji su imali hibridni pristup (kombinaciju AI podrške i susreta sa terapeutom) i kontrolnu grupu koja je prolazila samo tradicionalnu psihoterapiju.
Glavni nalazi:
Digitalna terapija je efikasna: Grupa koja je koristila digitalnu platformu pokazala je smanjenje simptoma depresije za 56% i anksioznosti za 49% nakon 12 nedelja.
Hibridni pristup daje najbolje rezultate: Kombinacija AI podrške i ljudskog terapeuta rezultirala je najvećim smanjenjem simptoma (63% za depresiju i 58% za anksioznost).
Pristupačnost i fleksibilnost: Učesnici su naveli da je digitalna terapija pružila više fleksibilnosti i pristupačnosti u poređenju sa tradicionalnom terapijom.
Potencijal digitalne psihoterapije
Univerzitet Sigmund Frojd prepoznat je po istraživanju inovativnih metoda u oblasti mentalnog zdravlja. Ovo istraživanje osvetljava kako tehnologija može postati alat za povećanje dostupnosti terapije, posebno za ljude koji žive u udaljenim oblastima ili se suočavaju sa stigmatizacijom zbog mentalnih poremećaja.
Ključne prednosti digitalne terapije:
Personalizacija: AI sistemi su mogli da prilagode terapijske strategije individualnim potrebama korisnika.
Smanjenje troškova: Digitalne platforme su smanjile cenu terapije za 40% u poređenju sa tradicionalnim metodama.
Povećana efikasnost: U kombinaciji sa ljudskim terapeutima, digitalna terapija je dovela do značajnog poboljšanja u kraćem vremenskom periodu.
Kritike i ograničenja
Dok je istraživanje pokazalo obećavajuće rezultate, autori su ukazali na nekoliko izazova:
Potreba za etikom: Upotreba AI u terapiji otvara pitanja o privatnosti podataka i odgovornosti u slučaju grešaka.
Ljudski faktor: Potpuno digitalna terapija može nedostajati empatija i razumevanje koje pruža ljudski terapeut.
Tehnička pristupačnost: Iako je terapija bila efikasna, neki korisnici nisu imali odgovarajuću tehnologiju ili internet pristup.
Zaključak i buduće implikacije
Istraživanje Univerziteta Sigmund Frojd iz 2024. godine predstavlja ključan doprinos razumevanju kako digitalna terapija može poboljšati mentalno zdravlje. Njegovi nalazi sugerišu da hibridni modeli, koji kombinuju tehnologiju sa ljudskim terapeutski vođenim intervencijama, mogu biti budućnost psihoterapije.
Kako se tehnologija nastavlja razvijati, ovaj model ima potencijal da redefiniše kako pružamo podršku mentalnom zdravlju, čineći ga pristupačnijim i personalizovanijim za sve.
Reference
Grünwald, L., et al. (2024). The Role of AI in Hybrid Psychotherapy: A Randomized Controlled Trial. Sigmund Freud University, Vienna.
World Health Organization (2023). Global Mental Health Innovations.
Anderson, P., & Rehm, J. (2022). Digital Interventions in Mental Health Care: Opportunities and Challenges.
Comentarios